Zar nije
jednostavnije da nas odmah pobijete, vi, što držite vlast u svojim prljavim,
nekulturnih, neobrazovanim šapama? Ne! Lepše vam je da gledate kako sporo i u
mukama od gladi i nemaštine umiremo...
Vi ste
izučili zanat od svojih dedova, naših "rukovodilaca", crvenih
buržuja, bagre neškolovane koja je najpre pucala na sve što iole liči na
kulturu, a potom, postavši gradska elita, školovala svoju decu da budu sve ono
što oni nisu, a o čemu su sanjali. Stvorila se druga vrsta bagre. Vaši očevi i majke. Oni koji su imali sve ono
o čemu smo mi čitali, šta smo gledali u holivudskim šarenijadama. Oni koje smo
prezirali, koje smo izbacivali iz svog društva, koje smo zaobilazili u širokom
luku. A oni su živeli svoje uglancane živote: provodili se, doneli drogu,
vozili tatinim automobilima, letovali na Azurnoj obali, zimovali u
Garmišpartenkirhenu... i prezirali, naravno, nas budale, zanesenjake i
nesposobnjakoviće.
Mi smo
verovali. I vi ste. Naša vera je bila neisplatljiva...
Na red su
došla vaša deca. Verovali smo u bajku: njih mi vaspitavamo. Kako da ne!
Deca crvene
buržoazije su išla u elitne škole, a potom se školovala u inostranstvu. Ostala
deca se, po pravilu, nisu školovala. Završavala su poneke srednje škole,
nalazila posao i živela svoj mirni život. Oni pametniji su završavali poneki fakultet, zpošljavali se
tamo gde ne mora mnogo da se radi i živeli svoj mirni život. Oni još
snalažljiviji su naučili da lažu, varaju, kradu... na njima će biti budućnost
naša. A oni najpametniji su se "bavili" politikom: bili partijski
kadrovi, poverljivi ljudi, rukovodioci, direktori, budže socijalističke!
Takvoj deci
smo morali da budemo vaspitači!
Pričali smo
im jedno, ono u šta smo verovali, a oni su od vas i stvarnosti dobijali potpuno
suprotno. Znači - lagali smo ih! S početka nesvesno, iz pukog uverenja u to.
Docnije sve svesnije, onoliko koliko smo i sami gubili sopstvene veru.
Onda je
došlo sve ovo u čemu smo danas. Vi ste postali zvanična buržoazija. Demokratska
vlast. Lažljivci, lopovi, ubice, siledžije, prevaranti, ratni profiteri...
političari? Koješta! Bagra prevarantska! Prljavi, moralno najniži stvorovi!
Mi smo vas
priznali. Mi smo vas stvorili. Tako nam i treba!
A vi? Kao i
svaki nepismenjaci ili polupismenjaci zazirete od kulture i obrazovanja! Mi smo
i dalje opasnost za vas. Nama se treba svetiti, jer smo vas kinjili i mučili
knjigama, naukom, umetnošću, a vi ste se bavili od malih nogu lopovlucima,
prevarama, siledžijstvom. Uzori nisu ni mogli da vam budu istinski umetnici, no
američke izmišljotine zvane estradne zvezde (!?) i gangsteri koji su uspeli u
ostvarenje "američkog sna". Lepota koja je istina za vas ne postoji.
Vi ste najpre kopirali, a ubrzo i stvorili svoju "lepotu" - kič i
šund, pink, grand (čak ni za to u našem divnom jeziku ne postoje reči).
Džabe smo se
trudili da vas opismenimo, da vas produhovimo, da vam damo toplotu čovečnosti.
Vi ste jači! Vi koji ste usmerni PROTIV, nikako ZA.
Onaj život
koji ste njušili (a nismo vam nešto posebno ni branili da to činite, verujući
da je dobro jače od zla) naučio vas je da veštačkim lakiranjem krijete
svoj izvorni smrad. Gledali ste njihove
filmove - od njih je sve počelo - nismo vam branili. A zbog čega bi. Iskreno,
mnogi od nas su potajno, u sebi, isto te priželjkivali, misleći da će sve biti
lepše i bolje u takvom obliku.
Lepše i
bolje će biti, nismo to mogli da znamo, ali samo za one koji drže batinu u
rukama. U stvari, mogli smo da znamo, ali nismo želeli. Verovali smo da ćete
vi, naši naslednici, da učinite svet boljim.
Učinili ste!
Boljim za sebe. Privremeno, ostaje nam da u to verujemo. I da se nadamo...
čemu? Nečemu... bilo čemu, jer smo navikli u životu da se nadamo...
Ipak, ubijte
nas, molimo istinski. Dovoljno smo kažnjeni za to što smo vas načinili.
Budite bar
jednom u životu ljudi. Neće vas to izmeniti, ne plašite se.
