(II)

 Sve smo zaboravili... kako smo otkidali s vreže zreo paradajz, a onoooolliki, pa ga, bez soli, grizli, da je sve iza ušiju pucalo... kako smo preskakali kod komšije u baštu, jer je njegova trešnja bila lepša od naše, a nije - naša je bila karminka... sve smo zaboravili!

 Sve smo zaboravili... kako smo gazili po banatskoj prašini, mekoj kao paspalj, a sve do gležnjeva u nju upadali... kako smo pravili topove od blata, pa se posle ribali i prali na seoskoj pumpi, onoj, na točak, a babe nas grdile što ostavljamo po ciglama okolo blatnjave tragove... sve smo zaboravili!

 Nigde toliko neba, toliko Sunca... toliko vrabaca, vrana i golubova... nigde takvih oblaka, niskih, sivih, crnih, kišnih, a zelenih - gradonosnih... nigde više...

...a i to smo zaboravili, pa se čudimo kad danas, padne žuta i siva kiša, kisela, smrdljiva i moramo posle da peremo i auto, i staze kojima dolazimo do auta...

 Sve smo zaboravili... a zbog čega bismo i pamtili?!